Антошка

АНТОШКА

Антошка, Антошка,
Пойдем копать картошку!
Антошка, Антошка,
Пойдем копать картошку!

Дили – дили, трали – вали,
Это мы не проходили,
Это нам не задавали.

Антошка, Антошка,
Сыграй нам на гармошке!
Антошка, Антошка,
Сыграй нам на гармошке!

Дили – дили, трали – вали,
Это мы не проходили,
Это нам не задавали.

Антошка, Антошка,
Готовь к обеду ложку!
Антошка, Антошка,
Готовь к обеду ложку!

Дили – дили, трали – вали,
Это, братцы, мне по силе,
Откажусь теперь едва ли!

Advertisements

Пусть бегут неуклюже…

 Пусть бегут неуклюже…

муз. Шаинский В. / сл. Тимофеевский А., из м/ф „Чебурашка“
Пусть бегут неуклюже
Пешеходы по лужам,
А вода – по асфальту рекой.
И неясно прохожим
В этот день непогожий,
Почему я веселый такой.

Припев:
Я играю на гармошке
У прохожих на виду…
К сожаленью, день рожденья
Только раз в году.
К сожаленью, день рожденья
Только раз в году.

Прилетит вдруг волшебник
В голубом вертолете
И бесплатно покажет кино,
С днем рожденья поздравит
И, наверно, оставит
Мне в подарок пятьсот „эскимо“.

Припев

Тест по русскому языку

ТЕСТ ПО РУССКОМУ ЯЗЫКУ      А

 

 

 

1.    Мой брат любит спорт и … футболом.

     А) занимается                Б) играет                               В) делает

   

 2.  Я иду из … .

    А) библиотека                 Б) библиотеке                     В) библиотеки

 

 3.  Её нет дома, и я не знаю, … она будет дома.

      А) куда                             Б) где                                     В) когда

 

 4. Это яблоко очень…..

   А)  вкусное                        Б) вкусные                            В) вкусная

 

5. Вчера мы долго …….. новые песни.

   А) слушал                          Б) слушали                          В)  слушаем

 

6. Я давно знаю …

А)  o ему                                Б) у него                                В) о нём

 

7. Я часто … в бассейн.

А) иду                                    Б) хожу                                  В)  идем                               

 

8. Мы много говорим по….

А) телефону                         Б) телефона                          В)телефоном 

 

9. Этот салад …..помидоров.

А) от                                       Б)  из                                      В) с

 

10. Моя сестра хорошо играет …скрипке, а брат играет…..футбол.

А)  /…на                                  Б) в…..на                              В) на……в

 

11. Завтра я ……..в театр.

А) хожу                                  Б)  иду                                  В) буду идти

 

12. Мы ехали туда….. машине.

А)  с                                        Б) в                                         В) на

 

13. Мы с подругой договорились … около метро.

А) встретить                          Б) встретиться                   В) встречать

 

14.  Вчера Анна купила две …

А) книга                                 Б) книгу                                 В))  книги     

 

15.       Приглашаем … в наш клуб!

А) вас                                     Б) вам                                    В) к вам

 

16. Я хорошо говорю 

А)  по-русски                        Б) русски                               В) русский язык

 

17. Мой брат приедет .…….

А)  в лето                              Б)  летом                               В) лето

 

18. …….. сумку хочет твоя жена?

А) какой                                 Б) какую                                В) какое

 

19. Анна не пришла сегодня, …….. она больна.

А) поэтому                            Б) потому что                       В) потому

 

20.  Она пойдёт в…………………………за книгами.

A) библиотеку                     Б) библиотеке                    В)библиотека

 

21. Раньше я хорошо пел, но сейчас ………………………..плохо.

А) пью                                    Б) пою                                    В) пею

 

22. Когда ты …………..эту проблему?

А) решишь                            Б) решаешь                          В) будешь решить

 

23. Студенты поедут на экскурсию …

А) с автобусом                    Б) на автобусе                     В)автобусем

 

24. Моя мама филолог. У нее дома очень много …

А) книги                                 Б) книг                                   В) книгей

 

25. Вчера мы были …

А) в концерте                       Б) на концерте                     В) на концерт

 

26. Мы очень ………………….,когда получили твоё письмо.

А) радовался                       Б) радовалась                       В) радовались

 

27. Вы не ………………поиграть игру „Кто хочет стать миллионером“?

А) хотим                                Б) хотите                               В) хотят

 

28. Вчера Наташа гуляла с своей……………………………….

А) собакой                            Б) собак                                 В)собаком

 

29. Урок продолжается 45…………………………..                                       

А) минуты                             Б) минут                                В) минутов

 

30. Вчера на концерте мы видели……………….соседа.

А) твоего                               Б) твоих                                В)твоей

 

31. Вова вырвал лист из……………………………

А) тетради                            Б) тетрадей                         В) тетрадью

 

32. Мы долго говорили о …………..                                              

А) ней                                                Б) неё                                   В) её

 

33. Он занимается …

 А) русский язык                Б) русским языком             В) о русском языке 

 

34. Сейчас мои родители работают …

А) из Лондона                      Б) в Лондон                         В) в Лондоне 

Gradsko takmičenje 2011.godine

    Test sa gradskog takmičenja 2011.godine

Preuzmi test

gradsko-takmicenje ruski-2011

Crkva Vasilija Blaženog

 

Simbol ruske prestonice, sagrađena u 16.veku. Zanimljivo je da je na jednom mestu sagrađeno devet crkava, jedna glavna i osam manjih ,što se na prvi pogled ne vidi, vidi se tek kad se uđe u nju. U ovo j crkvi se misa služi dva puta godišnje : na dan sećanja na Vasilija Blaženog i na praznik Pokrova Bogorodice .

Bajka

BAJKA O IVANU-CAREVIĆU, ŽAR-PTICI I SIVOME VUKU 

  Živeo u jednom carstvu neki car po imenu Vislav Andronovic. Imao taj car sina carevica: najstarijeg – Dimitrija-carevica, srednjeg – Vasilija-carevica i najmladeg – Ivana-carevica. Car Vislav Andronovic imao je tako bogat vrt kakvog ni u jednom carstvu ne beše. U tom vrtu su rasla razna retka drveta sa plodovima i bez njih. Imadaše car jednu omiljenu jabuku. Na toj jabuci rasle su jabuke od suvoga zlata.
Navadi se žar-ptica da dolece u carev vrt. Perje joj beše od zlata, a oci nalik na istocnjacki kristal. Svake noci bi ona doletela u vrt, sela na omiljenu carevu jabuku, stresla sa nje zlatne jabuke i opet odletela.
Caru Vislavu Andronovicu beše veoma žao jabuke i zato pozva k sebi svoja tri sina te im rece:
– Deco moja draga, ko od vas može da uhvati u mom vrtu žar-pticu? Onome ko je bude živu uhvatio dacu još za života polovinu svoga carstva, a posle moje smrti i drugu polovinu.
Tada carevici rekoše uglas:
– Milostivi gospodaru, oce naš, vaše carsko velicanstvo! Sa velikom radošcu cemo se truditi da uhvatimo žar-pticu živu.
Prve noci pode u vrt Dimitrije-carevic da cuva straжu. Kad sede pod jabuku sa koje je žar-ptica jabuke otresala, zaspa i ne cu kada je жar-ptica doletela i jabuke otresla. Car Vislav Andronovic pozva ujutru svoga sina Dimitrija–carevica i pita ga:
– Šta je, sine moj dragi, jesi li video žar-pticu?
Carevic odgovori ocu:
– Ne, milostivi oce-gospodaru! Nocas nije doletela.
Druge noci pode u vrt Vasilije-carevic da cuva stražu. Sede pod onu istu jabuku i kako je sedeo tako je i zaspao, te ne cu kada žar-ptica dolete i jabuke otrese. Ujutru ga car Vislav pozva k sebi i upita:
-Šta je, sine moj dragi, jesi li video žar-pticu?
– Ne, milostivi oce-gospodaru! Nocas nije doletela.
Trece noci pode u vrt Ivan-carevic da cuva stražu i sede pod onu istu jabuku.
Sedi on tako, sedi, kad odjednom neka svetlost obasja ceo vrt kao da je u njemu hiljadu sveca. Dolete žar-ptica, sede na jabuku i poce tresti jabuke. Prikrade se Ivan-carevic vešto ptici i uhvati je za rep. Ali je ne mogade zadržati. Ote se žar-ptica i odlete, a Ivanu-carevicu ostade u ruci samo jedno pero iz njenog repa. Ujutru, cim se car Vislav probudi, ode Ivan-carevic k njemu i dade mu pero žar-ptice. Obradova se car što je najmladi sin uspeo makar jedno perožar-ptice da dobavi. A to pero bilo je tako prekrasno i sjajno, da bi u mracnoj sobi namah tako zablistalo kao da si u nju uneo mnoštvo sveca. Car Vislav stavi to pero u svoje odaje i naredi da se ono cuva.
Otada žar-ptica nije više doletala u vrt.
Car Vislav opet dozva k sebi svoje sinove i rece im:
– Deco moja draga! Dajem vam svoj blagoslov, podite i nadite mi žar-pticu te je živu donesite. A ono što sam ranije obecao dobice onaj koji mi žar-pticu donese.
Carevici Dimitrije i Vasilije uzeše od oca blagoslov i krenuše da traže žar-pticu sami, jer im je bilo krivo što je Ivan-carevic uspeo da išcupa žar-ptici pero iz repa. A Ivan-carevic stade oca moliti da i njemu da blagoslov. Car Vislav mu rece:
– Sine moj mili! Cedo moje drago! Ti si još mlad i neuk za tako dalek i težak put. Nemoj se od mene odvajati! I tako su braca tvoja pošla. A ako i ti odeš, sva trojica se necete skoro vratiti. Ja sam vec star i smrt mi se približava. Ako mi gospod bog uzme život za vreme vašeg odsustva, ko ce umesto mene carstvom upravljati? Može doci do bune i nesloge medu narodom, a ko ce to smirivati? Ili se našoj zemlji može približiti neprijatelj, a vojsku nece imati ko da predvodi.
Ali ma kako da se car Vislav trudio da zadrži Ivana-carevica, ne pode mu to za rukom, te Ivan-carevic uze blagoslov od roditelja svoga, odabra sebi konja i pode na put, ni sam ne znajuci kud.
Išao on tako putem, išao, te stiže, najzad, na jedno široko polje. A u polju stoji stub, i na stubu zapisane reci: „Onaj ko pode od ovoga stuba pravo, taj ce biti gladan i jadan; ko pode na desnu stranu, taj ce biti živ i zdrav, a konj ce mu biti mrtav; a ko pode na levu stranu, sam ce biti ubijen, a konj ce mu živ i zdrav ostati.“
Procita Ivan-carevic ovaj natpis i krene na desnu stranu. Mišljaše: konj ce mi biti ubijen, ali ja cu ostati živ pa cu sebi kasnije naci drugog konja.
Išao on tako jedan dan, dva dana, tri, kad odjednom u susret mu ide velik i prevelik sivi vuk te mu rece:
– Zdravo da si, junace mladi, Ivane-carevicu! Na stubu si procitao šta je napisano: da ce konj tvoj mrtav biti. Zašto onda ovuda ideš?
Izgovori vuk te reci, rastrže konja na dve polovine i ode.
Ivanu-carevicu bi žao konja, zaplaka gorko i pode pešice. Išao tako citav dan, umori se i htede malo da odahne, kada ga dostiže sivi vuk i rece mu:
-Žao mi je, Ivane-carevicu, što si se tako hodajuci izmucio. Žao mi je i što sam tvoga dobrog konja rastrgao. Uzjaši mene, sivoga vuka, i reci kuda da te nosim i zažto?
Ivan-carevic rece sivome vuku kuda treba da ide. Pojuri sivi vuk brže od konja i ne prode dugo a vuk ga donese usred noci do jednog kamenog zida, ne mnogo visokog. Zaustavi se vuk i rece:
– E, Ivane-carevicu, sidi sa mene, sivoga vuka, i predi preko ovog kamenog zida. Tu, iza zida, nalazi se vrt, a u vrtu �ar-ptica sedi u kavezu zlatnom. Uzmi žar-pticu, ali kavez ne diraj. Ako kavez uzmeš, neceš moci iz vrta izici: odmah ce te uhvatiti.
Preskoci Ivan-carevic preko zida i nade se u vrtu.
   Spazi žar-pticu u zlatnom kavezu i polakomi se. Izvadi pticu iz kaveza i pode natrag, pa promisli i rece u sebi: „Šta ce mi ptica bez kaveza? Kud cu sa njom?“ Vrati se i tek što skide zlatni kavez, odjednom nešto zagrme i zatutnji po celom vrtu, kao da su kroz zlatni kavez bile žice sprovedene.
Stražari se odmah probudiše, dotrcaše u vrt, uhvatiše Ivana-carevica sa žar-pticom i dovedoše ga svome caru Dolmatu.
Car Dolmat se razgnevi na Ivana-carevica i povika:
– Kako te nije stid, mladi covece, da kradeš! Ko si i odakle si, ciji si sin i kako te zovu? Ivan-carevic mu odgovori:
– Ja sam iz Vislavovog carstva, sin cara Vislava Andronovica, a zovu me Ivan-carevic. Tvoja žar-ptica se navadila da nam svake noci dolece u vrt i otkida zlatne plodove sa omiljene jabuke mog oca. Sve je drvo vec obrala. I otac me je poslao da pronadem žar-pticu i da mu je donesem.
– Eh, ti, mladicu, Ivane-carevicu – rece car Dolmat – zar se tako radi? Da si do�ao meni, ja bih ti casno i pošteno �ar-pticu dao. A šta ce biti sada ako ja po celome carstvu razglasim kako si ti necasno postupio. Ali slušaj, Ivane-carevicu! Ako ispuniš ovo što ti tražim i odeš preko devet brda i devet voda u deseto carstvo, i doneseš mi od cara Afrona konja zlatogrivog, oprosticu ti grešku i uz velike pocasti cu ti žar-pticu dati. A ako to ne izvršiš, razglasicu po citavom carstvu da si lopov necastan.
Ivan-carevic napusti cara Dolmata tužan i žalostan obecavši da ce mu dovesti konja zlatogrivog.
Dode on sivome vuku te mu isprica sve što mu je zadao car Dolmat.
– Zdravo da si, junace mladi, Ivane-carevicu! – rece mu sivi vuk. – Zašto me ne posluša, zašto uze zlatni kavez?
– Kriv sam pred tobom – odvrati mu Ivan-carevic.
– Dobro, hajde! – na to ce vuk. – Uzjaši mene, sivoga vuka, odnecu te kuda treba.
Uzajaha Ivan-carevic vuku na leda, a vuk pojuri brzo kao strela.
Jurio on tako, jurio, najzad stiže, usred noci u carstvo cara Afrona.
Kada stigoše do carskih konjušnica od beloga kamena, sivi vuk rece Ivanu-carevicu:
– Udi, Ivane-carevicu, u konjušnicu. Svi stražari cvrsto spavaju. Uzmi konja zlatogrivog. Na zidu visi zlatna uzda, ali je ti nemoj uzeti, inace ce zlo biti.
Ivan-carevic ude u konjušnicu, uze konja i htede da se vrati. Kad na zidu ugleda zlatnu uzdu, polakomi se. Tekšto je skide, nastade tresak i tutnjava po svim konjušnicama, kao da su u tu uzdu bile žice sprovedene. Stražari se odmah probudiše, dotrcaše, Ivana-carevica uhvatiše i odvedoše caru Afronu. Car Afron ga stade ispitivati:
– Zdravo da si, mladicu! Reci mi iz koje si zemlje, ko ti je otac i kako ti je ime?
Ivan-carevic mu odgovori:
– Iz Vislavovog sam carstva, sin cara Vislava Andronovica, a ime mi je Ivan-carevic.
– Eh, ti, mladi junace, Ivane-carevicu! – rece mu car Afron. – Zar to casni junak može da radi? Da si došao k meni, ja bih ti casno i pošteno zlatogrivog konja dao. A šta ce biti sada ako ja po celom carstvu razglasim da si ti u mome carstvu necasno postupio? Ali poslušaj, Ivane-carevicu! Ako ispuniš ovo što ti tražim i odeš preko devet brda, devet voda u deseto carstvo i dovedešmi princezu Jelenu Prekrasnu, za kojom odavno moje srce i duša tuguju, ja cu ti pogrešku oprostiti i konja zlatogrivog sa zlatnom uzdom darivata. A ako to ne izvršiš, po citavom carstvu cu razglasiti da si ti necastan lopov i da si necasno delo u mome carstvu pocinio.
Tada Ivan-carevic obeca caru Afronu da ce mu dovesti princezu Jelenu Prekrasnu, a kad izide iz odaja, gorko zaplaka.
Dode sivome vuku i isprica sve šta mu se desilo.
– Zdravo da si, junace mladi, Ivane-carevicu! – rece mu sivi vuk. – Zašto me ne posluša, zašto uze zlatnu uzdu?
– Kriv sam pred tobom! – odvrati mu Ivan-carevic.
– Dobro, hajde! – nastavi sivi vuk. – Uzjaši mene, sivoga vuka, ja cu te odneti kud treba.
Uzjaha Ivan-carevic vuku na leda, a vuk pojuri brzo kao strela.
Jurio je on tako brzo kao što se u prici prica, i dojuri do carstva u kome je živela princeza Jelena Prekrasna. Kada stiže do zlatne ograde koja je okružavala prekrasan vrt, vuk ce carevicu:
– Sidi, Ivane-carevicu, sa mene, sivoga vuka, i vrati se onim putem kojim smo došli, te me cekaj na širokom polju ispod hrasta zelenog.
Pode Ivan-carevic kud mu je zapovedeno. A sivi vuk sede pokraj zlatne ograde i cekaše da izide u vrt princeza Jelena Prekrasna. Pred vece, kada se sunce klonilo zapadu i vazduh postao prijatniji i prohladan, izide princeza Jelena Prekrasna u vrt da se šeta sa svojim dvorkinjama i pratiljama. Kada dode do onoga mesta gde je sivi vuk sedeo iza ograde, on odjednom preskoci ogradu, zgrabi Jelenu Prekrasnu, ponovo skoci natrag i dade se u trk. Dojuri on tako do zelenog hrasta, gde ga je Ivan-carevic ocekivao i rece mu:
– Ivane-carevicu, sedni mi brzo na leda!
Ivan-carevic sede na njega, a sivi vuk pojuri ka carstvu cara Afrona. Princezine pratilje i dvorkinje koje su šetale po vrtu zajedno sa princezom, otrcaše u dvorac i poslaše poteru ne bi li stigla sivoga vuka. Ali ma kako gonici bili hitri, ne uspeše da stignu sivoga vuka pa se vratiše.
Dok je Ivan-carevic sedeo na sivome vuku zajedno sa prekrasnom princezom Jelenom, zaljubi se on u nju, a i ona u Ivana-carevica. Kada sivi vuk dode do carstva cara Afrona, Ivan-carevic morade da odvede princezu Jelenu u dvorac i da je preda caru. Carevic se tada ražalosti i poce suze prolivati. Sivi vuk ga upita:
– Zašto placeš, Ivane-carevicu? Ivan-carevic mu na to odgovori:
– Sivi vuce, prijatelju moj! Kako da ne placem i ne tugujem? Zavoleo sam iz dna duše prekrasnu princezu Jelenu, a sada treba da je predam caru Afronu za konja zlatogrivog, a ako je ne predam, car Afron ce mi cast ukaljati u svim zemljama.
– Služio sam te mnogo, Ivane-carevicu – rece sivi vuk – ucinicu ti još i ovo. Poslušaj me, Ivane-carevicu: ja cu se naciniti prekrasna princeza Jelena. Ti me odvedi caru Afronu i uzmi konja zlatogrivog. Car ce misliti da sam ja prava princeza. Kada uzjašeš konja zlatogrivog i odeš daleko, tada cu ja izmoliti cara Afrona da izidem na široko polje u šetnju. I kada me on pusti sa pratiljama i dvorkinjama, ti me se seti – i ja cu se opet stvoriti kraj tebe.
Tek što sivi vuk izgovori te reci, udari o zemlju i pretvori se u krasnu princezu Jelenu, tako da niko ni poznati ne bi mogao da to nije ona. Ivan-carevic uze sivoga vuka i pode u dvorac caru Afronu, a prekrasnoj princezi Jeleni rece da ga ceka izvan grada. Kada Ivan-carevic dode caru Afronu sa tobožnjom princezom Jelenom Prekrasnom, car se veoma obradova što je dobio blago koje je odavno želeo. Povede lažnu princezu, a konja zlatogrivog predade Ivanu–carevicu. Ivan-carevic uzjaha konja i izide izvan grada. Smesti na konja Jelenu Prekrasnu i krenu prema carstvu cara Dolmata.
Sivi vuk je živeo kod cara Afrona tri dana kao prekrasna princeza Jelena, a cetvrtog dana dode caru moleci ga da se prošeta po ravnom polju kako bi golemu svoju tugu ublažila. A car Afron odgovori:
– Ah, prekrasna moja princezo Jelena! Ja cu za tebe sve uciniti, pusticu te u polje ravno da se prošetaš.
I odmah naredi pratiljama i dvorkinjama da podu sa prekrasnom princezom u šetnju u polje široko.
A Ivan-carevic išao putem sa Jelenom Prekrasnom, razgovarao sa njom i umalo da ne zaboravi na sivoga vuka. Seti se i rece:
– Ah, gde li je moj sivi vuk?
Tek što je to rekao, stade sivi vuk pred carevica i rece mu:
– Uzjaši, carevicu, mene, sivoga vuka, a prekrasna princeza Jelena neka jaše na konju zlatogrivom.
Ivan-carevic uzjaha sivoga vuka te tako podo�e u carstvo cara Dolmata. Išli oni, išli i kada stigoše na tri vrste od tog carstva, Ivan-carevic stade moliti sivoga vuka:
– Saslušaj me, prijatelju dragi, vuce sivi! Mnogo si mi dobra ucinio, ucini mi još i ovo poslednje. Evo šta ceš uciniti: pretvori se u zlatogrivog konja, jer ja se ne mogu rastati od ovoga konja.
Najednom udari sivi vuk o zemlju i pretvori se u konja zlatogrivog. Ivan-carevic ostavi prekrasnu princezu Jelenu na zelenoj livadi, uzjaha sivoga vuka i pode u dvorac caru Dolmatu.
Cim stiže, spazi ga car Dolmat gde jaše na zlatogrivom konju, mnogo se obradova, i izide iz svojih odaja. Doceka carevica na dvorištu, poljubi ga u usta medna, uze ga za desnu ruku i povede u dvorac. Od silne radosti, car Dolmat naredi da se priredi gozba. Sedoše oni za trpezu. Pili su, jeli, veselili se ravno dva dana, a trecega dana predade car Dolmat Ivanu-carevicu žar-pticu sa zlatnim kavezom.
Uze carevic žar-pticu, izide iz grada, sede na konja zlatogrivog sa prekrasnom princezom Jelenom i pode u svoju zemlju, carstvo cara Vislava Andronovica.
Car Dolmat htede sutradan da projaše na svome zlatogrivom konju. Naredi da se osedla, uzjaha i krenu u široko polje. Tek što je razigrao konja, konj zbaci sa sebe cara Dolmata, pretvori se u sivoga vuka, odjuri i stiže Ivana-carevica.
– Carevicu-Ivane! – rece on. – Uzjaši mene, sivoga vuka, a princeza Jelena Prekrasna neka jaše na konju zlatogrivom.
Carevic-Ivan uzjaha sivoga vuka i podoše na put. Kada stigoše do onoga mesta gde je sivi vuk rastrgao konja Ivanu-carevicu, vuk se zaustavi i rece:
– E, pa, Ivane-carevicu, dosta sam te verno i pošteno služio. Na ovome mestu sam tvoga konja rastrgao, dovde sam te i doneo. Sidi s mene, sivoga vuka, sada imaš konja zlatogrivog, uzjaši njega i putuj kud ti je drago. A ja ti više nisam sluga.
Tek što to izgovori, sivi vuk išceze. Ivan-carevic zaplaka gorko za sivim vukom i pode dalje sa svojom prekrasnom princezom.
Jahao on tako, jahao sa svojom princezom Jelenom na konju zlatogrivom i zaustavi se na dvanaest vrsta od svoje zemlje. Sjaha sa konja i zajedno sa prekrasnom princezom leže pod jedno drvo da se malo odmori od vrucine koja beše pripekla. Zlatogrivog konja priveza za drvo, a kavez sa žar-pticom postavi kraj sebe. Dok su tako ležali na travi, uhvati ih san.
Za to vreme braca Ivana-carevica – Dimitrije i Vasilije – lutajuci po raznim carstvima i ne našavši žar-pticu, vracahu se u svoju zemlju praznih ruku. Naidoše oni na svoga usnulog brata Ivana-carevica i prekrasnu princezu Jelenu. Kada ugledaše na travi žar-pticu u zlatnom kavezu i konja zlatogrivog, polakomiše se i smisliše kako da ubiju svoga brata Ivana-carevica.
Carevic Dimitrije isuka mac iz korica, probode Ivana-carevica i sasece ga. Zatim razbudi prekrasnu princezu Jelenu i stade je ispitivati:
– Prekrasna devojko! Iz koga si ti carstva, cija si kci i kako ti je ime?
Prekrasna princeza Jelena, kada spazi Ivana-carevica mrtvog, prepade se i stade gorke suze prolivati. Kroz plac ona govoraše:
– Ja sam princeza Jelena Prekrasna, a doveo me je Ivan-carevic koga ste vi strašnoj smrti predali. Da ste vi bili pravi junaci, izišli biste s njim na ravno polje i živoga ga pobedili. A vi ubiste coveka u snu, i kakvu ste pohvalu zaslužili? Covek u snu je isto što i mrtav covek.
Tada carevic Dimitrije prisloni svoj mac na grudi prekrasne princeze Jelene i rece joj:
– Slušaj, Jeleno Prekrasna! Ti si sada u našim rukama. Mi cemo te povesti ocu našem, caru Vislavu Andronovicu, a ti mu reci da smo mi doveli i tebe, i žar-pticu i konja zlatogrivog. Ako to ne receš, odmah cu te ubiti!
Prekrasna princeza Jelena uplaši se smrti i obeca da ce govoriti onako kako su joj zapovedili.
Tada carevic Dimitrije i carevic Vasilije baciše kocku kome ce pripasti prekrasna princeza Jelena, a kome zlatogrivi konj. I prekrasna princeza pripade carevicu Vasiliju, a zlatogrivi konj – carevicu Dimitriju. Tada carevic Vasilije povede prekrasnu princezu Jelenu, posadi je na svog dobrog konja, a carevic Dimitrije uzjaha konja zlatogrivog i uze �ar-pticu da je preda svome ocu, caru Vislavu Andronovicu. Tako oni krenuše dalje.
Ivan-carevic ležaše mrtav na onom mestu ravno trideset dana. Naide tuda sivi vuk te pozna po mirisu Ivana-carevica. Htede da mu pomogne, da ga oživi, ali nije znao kako to da ucini. Opazi vuk jednoga gavrana i dva gavrancica koji su tuda leteli i hteli da se na zemlju spuste. Sakri se vuk iza žbuna i tek što se gavrani spustiše na zemlju, vuk iskoci iza žbuna, zgrabi jednoga gavrancica i htede da ga rastrgne. Tada mu gavran rece:
– Zdravo da si, sivi vuce! Ne diraj mi moje mlade ptice, ono ti ništa nije skrivilo.
– Slušaj, Gavrane Gavranovicu! – rece sivi vuk. – Tvoje ptice necu dirnuti i pusticu ga živa i zdrava, ako mi nešto ucini�. Odleti preko devet brda, preko devet voda, i iz desete zemlje mi donesi mrtvu i živu vodu.
Tada Gavran Gavranovic odgovori vuku:
– Ovo cu ti uciniti, ali mi sina ne diraj.
Tek što to izgovori, gavran odlete.
Posle tri dana gavran dolete i donese sa sobom dva meha: u jednom živa voda, a u drugom – mrtva. Dade ih sivom vuku. Sivi vuk uze vodu, rastrgnu gavrancica na dva dela, poprska ga mrtvom vodom – i gavrancic sraste ponovo, poprska ga živom vodom – gavrancic se prenu i polete. Zatim sivi vuk poprska Ivana-carevica mrtvom vodom i telo njegovo sraste, poprska ga živom vodom, a Ivan-carevic ustade i progovori:
– Ah, kako sam dugo spavao!
Sivi vuk mu na to odgovori:
– Da, Ivane-carevicu, spavao bi ti vecno da mene ne beše. Tvoja braca te ubiže i sa sobom odvedože prekrasnu princezu Jelenu, i konja zlatogrivog, i žar-pticu. Sada bez odlaganja pohitaj da žto pre stignež u svoju zemlju. Tvoj brat carevic Vasilije ženi se danas tvojom nevestom, prekrasnom princezom Jelenom. Da bi što pre stigao tamo, uzjaši mene, sivoga vuka, i ja cu te odneti.
Ivan-carevic uzjaha sivoga vuka i on odjuri s njime u carstvo cara Vislava Andronovica.
Ne prode dugo, a oni stigoše u grad. Ivan-carevic sjaha sa sivoga vuka, pode u grad i kada stiže u dvorac, zatece carevica Vasilija gde se ženi prekrasnom princezom Jelenom.
Ivan-carevic ude u palatu, a cim ga Jelena Prekrasna spazi, skoci odmah iza stola, stade ga grliti i ljubiti te povika:
– Ovo je moj dragi sudenik, Ivan-carevic, a ne onaj zlotvor koji za stolom sedi!
Tada se car Vislav Andronovic diže sa stola i zapita prekrasnu princezu Jelenu o cemu ona to govori. Jelena Prekrasna mu isprica celu istinu, šta je i kako je bilo: kako je Ivan-carevic došao do nje, do konja zlatogrivog i žarptice, kako su ga starija braca ubila dok je on spavao i kako su joj pretili i naterali je da kaže kako su oni sve to našli.
Car Vislav se razgnevi i naredi da carevice Dimitrija i Vasilija odvedu u tamnicu.
Ivan-carevic se oženi prekrasnom princezom Jelenom i živeo je s njom u slozi i ljubavi, tako da jedno bez drugoga nisu nikako mogli.

Где обедал, воробей?

                            Где обедал, воробей?

(Самуил Маршак)

– Где обедал, воробей?
– В зоопарке у зверей.

Пообедал я сперва
За решеткою у льва.
Подкрепился у лисицы,
У моржа попил водицы.

Ел морковку у слона,
С журавлем поел пшена.
Погостил у нoсорога,
Отрубей поел немного.

Побывал я на пиру
У хвостатых кенгуру.
Был на праздничном обеде
У мохнатого медведя.

А зубатый крокодил
Чуть меня не проглотил.

Претходно Старији уноси